У средишту трга стоји једна од најстаријих зграда у Баји, која датира из 18. века. Споменик из 19. века, у стилу касног барока. Статуа стоји на средини Трга Светог Тројства. Једна од најстаријих у Баји, датира из 18. века. Споменик из 19. века, у стилу касног барока. Подигнут је 1750-их у знак сећања на велику епидемију куге која је погодила град. Статуа је реновирана 1881. године (од стране Леринца Дунаиског млађег?) и премештена на садашњу локацију. Поново је реновирана 2000. године. Изнад четири јеванђелиста стоји статуа Марије, а на врху стуба је дело које приказује Свето Тројство. Дводелни постамент на степенастој подконструкцији, са степенастим постољем, преградном и затварајућом ивицом. Доњи део је осмоугаоног облика, проширен стубовима на своја четири угла, на стубовима су статуе јеванђелиста. Горњи део је такође осмоугаоног облика, статуе ...

У праисторијском парку посетиоце чека туристички центар. Дворац Карапанцсаи и Мајор, Буџачко-Ходунајска парк шума 35 километара од Баје, близу јужне границе, близу Херцегсзантоа, Геменц Зрт. налази се. Замак и дворац Карапанчај, у власништву шумског блока Карапанчај. Насеље и његова околина, насељено Шокачима и Србима, некада су били у власништву тешинске војводске гране Хабзбурговске куће. У праисторијском парку који окружује дворац налази се мали замак који је саградио надвојвода Албрехт од Хабзбурга и већи ловачки дом који је саградио надвојвода Фридрих. Изложбени простор о историји шумарства и лова у малом замку садржи осам соба и повезане пролазе који говоре о развоју надвојводског имања, увођењу надвојводске породице, шумарству, рибарству, ...

Као јужна капија Геменца, пружа комплексну услугу туристима. Као јужна капија Геменца, нуди комплексну услугу која обећава узбудљива искуства за планинарење, бициклизам, водене туристе и љубитеље шумских железница. Зграда гостионице чека госте са шведским столом и продавницом сувенира, благајном, али се овде налазе и интерактивна изложба „Блага Геменца - живот у поплавној шуми“ и Шумарска школа Геменца. Екотуристички центар се налази на ободу Порбеља, поред главног пута 55, 8 км од Баје и 11 км од Батасека. Са аутопута М6, изађите на раскрсници 163 према Баји. Железничка станица Пербели налази се поред Екотуристичког центра. Екотуристички центар Порбели ...

Садашња градска кућа, некадашња барокна палата Грасалкович, налази се на ренесансном, италијанском тргу Сентаромшаг са погледом на Шуговицу. Стари замак је саградио Габор Патаничић, надбискуп Калоче, који је био главни гувернер жупаније Бач од 1733. до 1745. године. Замак је био у власништву породице Грасалкович од 1750. године до краја прошлог века. Године 1862, град се ослободио земљопоседништва, а зграда је постала градско власништво. Обновљена је у години новог миленијума, 1896. године, у историцирајућем, неоренесансном стилу – плоча у аудиторијуму то подсећа. Прелепи камин, исклесан од црвеног мермера и украшен породичним грбом, може се видети у музеју. Прелепи осликани прозор на степеништу приказује први људски пар, Адама и Еву, са градским грбом. ...

Једна од најтрајнијих успомена за туристе је трг поплочан у облику детелине са четири листа, са чије западне стране се пружа прелеп поглед на Шуговицу и супротно острво Петефи. Главни трг у Баји упоређују са Тргом Светог Марка у Венецији. Монументалне зграде градског значаја смештају бројне хотеле, продавнице, кафиће и туристичке информативне бирое. Трг, прекривен карактеристичним базалтним коцкама, некада је био место одржавања пијаца и вашара, док се данас на њему одржавају градски фестивали и програми. Пријатно мало двориште, које је 2010. добило име по Марку Рожавољђију, отвара се са трга Сентаромшаг, у знак сећања на оца оснивача чардаша и Гинисовог рекорда за чардаше постављене у Баји 2010. године.

Палата културе Бач налази се на главном тргу града Баје, тргу Сентаромшаг. Трг се назива и „Бачки трг Светог Марка“, јер је са три стране оивичен зградама у еклектичном и класицистичком стилу, а са четврте стране реком Шуговицом. Палата културе носи готово све јединствене архитектонске карактеристике града Баје: њене три фасаде су изграђене у три узастопна периода, између 1813. и 1907. године. Њена главна фасада гледа на Трг Светог Тројства. Његов градитељ је био главни судија Антал Месарош, брат Лазара Месароша, министра рата током рата за независност 1848. године. Године 1913, прва пројекција на отвореном у граду одржана је са балкона ове зграде. Редитељ пројекције, Ђерђ Силађи, отворио је први „камени биоскоп“ у граду у истој кући 1913. године, под називом Уранија. ...

Као део историјског градског центра, прелепо реновиране фасаде кућа сада садрже кафиће, посластичарнице и баште са продавницама које чекају оне који шетају калдрмисаном шеталиштем. Шетајући улицом, ако кренемо од главног трга, стићи ћемо до реновираног Трга Тота Калмана.

У срцу градског центра стоји бронзана статуа песника и писца Калмана Тота (1831-1881), рођеног у Баји, у пуној величини, коју је створио Ђула Безереди 1894. године. Неколико песникових песама постале су „народне песме“. Уређивао је часопис „Даме“ и писао драме. Године 1865. изабран је за члана парламента за Бају, позицију коју је обављао четири мандата. Међу његовим најважнијим политичким успесима била је борба за окружна права за свој град и оснивање претходника колеџа Етвеш Јожеф. На његов предлог, Баја је повезана са железничком мрежом. Његов рад је у великој мери допринео успону Баје у 19. веку. До краја 19. века постао је економски, административни, интелектуални и културни центар региона. Овај трг је некада био родно место Иштвана Тира, познатог становника града. ...

Прелепи парк за шетњу добио је име по Фриђешу Дерију, бечком произвођачу свиле и колекционару уметничких дела који је дошао из Баје и вратио се у свој родни град богат. Све време је задржао свој мађарски језик. Своје богатство, типично за његову породицу, користио је за подршку култури. Споменик херојима Првог светског рата, висок 23 метра, налази се у башти коју је осмислио Фриђеш Дери, а коју је створио 1914. године његовом донацијом. Такође је овде 1956. године подигнут први мађарски револуционарни споменик. Врт и даље верно одражава идеју оснивача: „Дом за сунце, песму птица и дечји смех“.

На једној од најпрометнијих раскрсница, на раскрсници аутопутева 51 и 55, на ивици центра града, на раскрсници, на тргу који носи његово име, налази се вољени симбол становника Бахе, статуа Андраша Јелкија, кројача рођеног у Бахи, који је постао светски путник, који стоји на глобусу и држи штап за ходање. Бронзана статуа је дело Ференца Међешија, а армиранобетонска кугла је дело Ференца Мишколчија.

Друмски мост преко Шуговице, изграђен 1982. године, директно повезује подручје које се раније називало Киш-Пандур-сигет са центром града. Граничи се реком Шуговицом на источној страни и Иштван Тирским клисуром на западној страни. Првобитно је био североисточни део острва Пандур. Током изградње доводног канала Баја-Бездан, доводног канала Ференцовог канала (1870-1875), од великог острва је одвојен усеком Иштван Тир, који је настављао линију канала. Острво је популарно туристичко подручје града, где се одржавају бројни догађаји и спортски догађаји. Поред ресторана, смештаја, спортског базена, тениских терена и фудбалског терена, ту је и импресивна нова зграда, отворена 2015. године, која је дом за догађаје и продавницу бицикала за изнајмљивање. Шуговица, крак Дунава који окружује острво...

На 1000. годишњицу мађарског освајања и 300. годишњицу проглашења Баје за град, украшени бунар је подигнут поред плаже Шуговица и пијаце. Мале игле су добиле име по освајачким вођама. Творци украсне фонтане назване по принцу Арпаду су: Габор Вереш и Ева Вереш.

Иштван Тир је рођен у Баји 1825. године и служио је у Ломбардији, која је била под аустријском окупацијом, од своје 16. године. Под утицајем Мађарског рата за независност, стао је на страну Италијанске револуције. Организовао је Мађарску легију и касније се борио на Гарибалдијевој страни. Вративши се кући након компромиса, радио је на културном и економском успону земље. Приписује му се прокопавање Шуговице са Фрањевачким каналом, а иницирао је изградњу Коринтског и Панамског канала. На обали Дунава, на ушћу Шуговице, стоји споменик који носи његово име, са ког се пружа прелеп поглед на Дунавски мост, који такође носи његово име, као и на бродску руту и Геменчку шуму преко пута. Поред осматрачнице налази се и игралиште за оне који желе да се опусте.

Мини музеј рибарства на отвореном, који је 2011. године изградила група цивилног друштва, налази се код споменика Иштвану Тиру у Баји, са својим рибарским колибама, припадајућом пећи и бродоградилицом. Креирало га је Удружење бродоградилишта Баја како би оживело рибарске традиције Баје и демонстрирало употребу риболовне опреме у пракси. У рибарским фармама са својим рибарским зидовима можете видети најчешће коришћену риболовну опрему. Мамци и друга риболовна опрема могу се видети како висе са штапова око фарми. У простору музеја на отвореном налазе се и две пећи у којима се током великих догађаја пече шаркезски колач од бибера, а ту млади уче о гастрономским традицијама Дунава. Лука бродоградилишта је завршена на обали Дунава код музеја на отвореном, где при одговарајућем водостају увече...

Северна Бачка, пејзажни музеј северног дела некадашње Бач-Бодрог жупаније, првенствено сакупља, обрађује, објављује и представља посетиоцима музејске вредности овог подручја. Сталне изложбе: Живот на Дунаву - изложба о рибарству, Баја 300 година као град - изложба која представља историју Баје у изложбеној сали музеја на Рузвелтовом тргу. Етнографске групе око Баје – Народне ношње, предмети за свакодневну употребу, намештај, савремене фотографије. Археолошка збирка музеја Баја, која се састоји од више од 40.000 предмета, укључује значајне налазе из периода сеобе народа и аварског периода. Ова колекција чува налазе јединог потпуно ископаног сарматског гробља у Европи. Поред Мађара, у Северној Бачкој живи неколико националности: Буњевци, Сокачи, Немци, чији су разноврсни...

Најлепши комади галерије Баја добили су своје заслужено место у некадашњем Војнићевом дворцу. 20. век Збирка, која садржи представнике модерне мађарске ликовне уметности 20. века, обухвата дела сликара Иштвана Нађа и Ђуле Руднаја, као и материјал модерне ликовне уметности из Олтвањијеве колекције. Зграда је украшена грбом бившег власника, а мали трг испред ње је бронзана биста Иштвана Нађа, дело Имреа Варге. Виртуелна посета изложбе: хттпс://бајанагиистванкептар.360тура.ху Галерија Истван Наги 6500 Баја, Арани Јанос у. 1. Телефон: (+36) 79/325-649; (+36) 79/324-173 Е-пошта: bajaimuzeum@gmail.com Веб: www.bajaimuzeum.hu

Баха XX. Породица Ебер била је кључна фигура у културној историји 19. века. Кућа у којој су живели истовремено представља градски грађански начин живота и рад уметничке породице. Поред слика, цртежа и скулптура, ова кућа чува вредне породичне документе из локалне историје и књижевне историје сакупљане током неколико деценија, као и археолошке, локалне историјске, етнографске и предмете народне уметности из региона Бачке и Шаркеза. Виртуелна посета изложбе: хттпс://бајаеберемлекхаз.360тура.ху Ебер-емлекхаз6500 Баја, Јокаи у. 19. Тел: (+36) 79/324-216; (+36) 79/324-173 Е-пошта: bajaimuzeum@gmail.com Веб: www.bajaimuzeum.hu

Сеоска кућа представља културу становања и материјалне остатке Буњеваца из раног 19. века, католичког јужнословенског становништва које је мигрирало у северну Бачку након турске окупације. Посете су могуће само уз претходни заказивање! Виртуелна посета изложбе: https://bajabunyevactajhaz.360tura.hu/ Сеоска кућа Буњевац 6500 Баја, улица Пандур 51. Тел: (+36) 79/324-173 Е-пошта: bajaimuzeum@gmail.com Веб: www.bajaimuzeum.hu  

У срцу Баје, испод Сентаромшаг трга, на брду Шуговица, налази се зграда Баухауса, позната као Баголивар од 1930-их, која је некада служила као дом Ференца Мишколција (1899-1994), сликара, оснивача музеја и локалног патриоте из Баје. Сликар је поклонио имање граду Баји док је још био жив, заједно са делом своје приватне колекције, са захтевом да се након његове смрти отвори за посетиоце као спомен-кућа. Становници Баје чекају отварање ове посебне зграде од 1995. године. Изложбени простор представља локалне карактеристике периода урбане историје и историје уметности Баје између 1920. и 1990. године, свакодневни живот бачког грађанског града који ствара и подржава културу, и његове узорне личности, али се заинтересованим посетиоцима откривају и тајне посебне, ненадмашне јавне активности оснивања и увећавања колекција. Виртуелна посета изложбе: хттпс://бајабаголивар.360тура.ху Баголивар- Ференц Мисколцзи- ...

Градска библиотека ради у једној од најлепших историјских зграда града, синагоги касног класицистичког периода изграђеној 1845. године, и у некадашњем јеврејском вртићу и школи поред ње. Посебна пажња је посвећена првобитном стању током реновирања почетком 1980-их, па су унутрашњи простор и систем двоструких галерија сачувани у свом изворном облику. Уграђени ритуални предмети синагоге, као што су умиваоник у фоајеу, украшени сандук, платформа мизра са парапетном решетком и ковчег са Тором, такође су пажљиво рестаурирани. У ковчегу завета чувају се и неки оригинални свети предмети, нпр. Свици Торе, свећњаци за Хануку, молитвеници. Синагога – Градска библиотека Ади Ендре 6500 Баја, Мункацси Михали утца 9. Тел: +36-79/325-216/лок. 107 Е-маил: фелнотт@бајаиконивтар.ху Веб: ввв.бајаиконивтар.ху

Бродска и хранилишна преводница од цигле изграђена је 1875. године на споју Шуговице, Ференцовог хранилишног канала и Мртвог Дунава у Серемлу. Музеј се налази у старој згради црпне станице. Поред улаза стоји биста Иштвана Тира, родом из Баје и иноватора система канала, и спомен-плоча која приказује ниво највеће и најразорније ледене поплаве Дунава до сада. Може се посетити само уз претходни заказивање! Деак Ференц Лоцк, Лоцк Мусеум6500 Баја, Сзеремлеи у. 80. Тел: +36-79/525-120 Е-маил: титкарсаг@адувизиг.ху Веб: ввв.адувизиг.ху

Немачка општина Баја, Јавна фондација за Немце Бачка и Немачко културно удружење Бачка, у консултацији са Општим културним центром Немаца у Мађарској, одлучили су да у Баји изграде „Улмерски шахтел“ у оригиналној величини. Брод ће служити трострукој сврси: 1. Обележаваће наше претке, који су се углавном таквим бродовима доселили из јужних и централних немачких подручја у Мађарску и својом стручношћу и марљивошћу значајно допринели обнови земље након турског времена. Споменик подсећа будуће генерације на њихово порекло, а такође проглашава нашу посвећеност нашем ужем завичају, Бачкој. 2. Служи као туристичка атракција у жупанијама Баја и Бач-Кишкун, где још увек живи много мађарских Немаца ...

Са острва Петефи можете прећи на острво Нађ Пандур преко пешачког и бициклистичког моста отвореног у пролеће 2015. године. На острву се налази Екопарк Пандур, који је отворен 2014. године и одлично је место за планинарење и заједнички оброк за туристе који долазе у град и породице из Баје. Едукативна стаза, која се састоји од осам станица, помаже вам да упознате флору и фауну шуме Геменц, а интерактивне табле водича уводе вас у мистерије риболова и прављења рибље чорбе. Парк садржи парк за босе ноге и видиковац, са панорамским двогледом постављеним на горњем нивоу, што посетиоцима омогућава да „изблиза“ погледају околну флору и фауну.  

Одличан и спектакуларан елемент центра Баје је Шуговица, притока Дунава. Његова легенда чува причу о безнадежној љубави између богате девојке и сиромашног млинара. То је популарна, бесплатна плажа у том подручју са пешчаном обалом и врбама. Лети је то главно место друштвеног живота младих људи. Вреди провести летње вечери на терасама ресторана у медитеранском стилу поред реке. Приближавајући се Дунаву, стижемо до једног од омиљених делова рибара из чамаца. На његовом ушћу стоји осматрачница Тир, названа по чувеном становнику града. Иштван Тир је био иницијатор значајних водопривредних пројеката као што су изградња Коринтског и Панамског канала, или прокопа који повезује Шуговицу са Ференцовим каналом.

Баја ће заокупити љубитеље воде и сунца доживотно. Град је окружен Дунавом и његовим притокама, што пружа могућност за летње купање, излете и водене спортове. Нуди благотворне ефекте своја два бушотине минералне воде и оближњих термалних купатила (Нађбарачска, Давод-Пушпекпуста). Геменц, поплавна равница углавном прекривена шумом, дом је бројних животиња. Гледати их је јединствено искуство. Баја се сматра главним транспортним чвориштем. То је захваљујући вишетрачном мосту преко Дунава и националној јавној луци. Град је најзначајнија речна лука на јужној граници Европске уније и сервисна база за међународни водни саобраћај. Северно, ако прођемо испод Тирског моста, на поплавној равници могу се видети куће за одмор у туристичком насељу Дунафирде ...

Мало је места у Европи где можете пронаћи такав дунавски пејзаж као у Баји. Сеновите обале, рукавци и гребени Дунава и Шуговице, као и посебан пејзаж поплавних шума, стварају атмосферу која очарава све љубитеље природе. Јединствена флора и фауна која се налази у шумама само доприноси искуству. Са друге стране Дунава, Баја припада Шаркезу и дивној поплавној шуми Доњег Дунава, Геменцу. Шума Геменци дугује своју јединствену лепоту близини воде. Његову посебну атмосферу одређују карактеристична флора, обилна дивља вода и јединствена фауна. Геменц је једно од најпознатијих заштићених подручја у Мађарској, највећа непрекидна поплавна шума у Европи и изузетна природна вредност на међународном нивоу. ...

Као јужна капија Геменца, нуди комплексну услугу која обећава узбудљива искуства за планинарење, бициклизам, водене туристе и љубитеље шумских железница. Зграда гостионице очекује госте са шведским столом, продавницом сувенира и благајном, али се у њој налазе и интерактивна изложба „Благо Геменца - Живот у поплавној шуми“ и Шумарска школа Геменца. Екотуристички центар се налази на ободу Порбеља, поред главног пута 55, 8 км од Баје и 11 км од Батасека. Са аутопута М6, изађите на раскрсници 163 према Баји. Железничка станица Пербели налази се поред Екотуристичког центра. Смештај се налази у неколико зграда Екотуристичког центра Порбели: шума ...

Шумска железница Геменц је једина железница кроз поплавне шуме у Мађарској. Његова рута прати реке Дунав и Сио и пролази кроз шуму Геменц. Возови који полазе из екотуристичког центра Порбели и зграде гостионице Кесељуси саобраћају по реду вожње током целе године, обично са отвореним вагонима лети и затвореним, грејаним вагонима зими. Планинари могу путовати стазом од 30 километара од Порбеља до Маломтелеа радним данима, а до станице Геменц-Дунапарт викендом и празницима. Током летњег реда вожње, возови полазе из Кесељуша за Геменц-Дунапарт викендом и празницима. Путовање се може допунити крстарењима, вожњом кочијом, вожњом кануом, вожњом бициклом и планинарењем, за које је доступно и стручно вођење.

Шумарска школа током целе године дочекује ученике са висококвалитетном шумском инфраструктуром, тематским изложбеним просторима, учионицом, смештајем и услугама угоститељства који желе да сазнају више о јединственој фауни и флори највеће мађарске поплавне шуме, културним и историјским вредностима подручја и активностима управљања шумама и дивљим животињама које се овде одвијају. Наша шумарска школа поседује сертификат „Квалификована шумарска школа“. Различите сесије организује Gemenc Zrt. Организује га посвећени тим шумара, шумарских инжењера, пензионисаних стручњака и локалних народних уметника, наставника, рибара, пчелара и стреличара. Екотуристички центар, у којем се налази школа, и оближња природна стаза Молнарка носиоци су титуле „Екотуристички објекат године“. Отворена учионица поред школске зграде, радионица ткања и радионица грнчарије су место разноврсних активности...

Дворац Карапанцсаи и Мајор, Буџачко-Ходунајска парк шума 35 километара од Баје, близу јужне границе, близу Херцегсзантоа, Геменц Зрт. налази се. Замак и дворац Карапанчај, у власништву шумског блока Карапанчај. Насеље и његова околина, насељено Шокачима и Србима, некада су били у власништву тешинске војводске гране Хабзбурговске куће. У праисторијском парку који окружује дворац налази се мали замак који је саградио надвојвода Албрехт од Хабзбурга и већи ловачки дом који је саградио надвојвода Фридрих. Изложбени простор историје шумарства и лова у малом замку садржи осам соба и повезане пешачке зоне, које представљају развој надвојводског имања, надвојводску породицу, шумарске, рибарске и пољопривредне активности које су се обављале у том подручју, презентацију националности тог подручја, ...

МОГУЋНОСТ ИЗНАЈМЉИВАЊА БИЦИКЛА: Хотел и камп Напсугар: 6500 Баја, Марциус 15. сетани 5. Тел: (+36) 70/702-9818 Е-маил: сзаллас@бајаитуризмус.ху, Кућа за одмор Барка – Барка Дуфо6 – Геменц 600: у Баоао. 75. Тел: (+36) 70/258-2505; (+36) 70/612-9930 Е-маил: геменцпројект@гмаил.цом Пансион Кинг Артхур: 6500 Баја, Телцс Еде у. 11. Тел: (+36) 20/924-8098 Е-пошта: kingarthurpanzio@gmail.com БИЦИКЛИСТИЧКЕ ТУРЕ У ОБЛАСТИ БАЈЕ: Бициклистичка тура до Ерсекчанада (на насипу Дунава) Удаљеност: 30 км Рута: Баја – мол Ерсекчанада – рекреативни центар Ерсекчанада (игралиште, могућност пржења сланине) – Баја Северно од Баје налази се насип за заштиту од поплава, мађарски део бициклистичке руте Eurovelo 6. Можемо направити кратку шетњу бициклистичком стазом према Ерсекчанаду. Након освежавајућег ручка или безалкохолног пића у гостионици Rév која се налази поред насипа, крећемо ка Ерсекчанаду...

Изаберите једну од планинарских рута наведених испод. 1. Порбељ – Ласи – Маломтелело – Порбељ Удаљеност: шумском железницом: 16 км + пешке: 1,5 км Време: 1,5-2 сата у зависности од реда вожње шумске железнице Полазна тачка: Екотуристички центар Прва станица возова који полазе из Порбеља према реду вожње је станица Ласи, где се налази и Изложба рибарства (посматрање је могуће уз претходну регистрацију) и игралиште. Од Ласија можете пешачити плавим туристичким знаком до Маломтелевоа, где се налазе природна стаза, торањ за посматрање птица и станица за шумску железницу. У Порбељ се можемо вратити шумском железницом, али можете сићи и код Опсерваторије за дивље животиње, одакле се до Екотуристичког центра лако стиже пешке (у овом ...

Баја је град на води, тако да има дугу традицију риболова. Риболовци могу да се препусте својој страсти на само 50-60 метара од главног градског трга. Околне воде, Шуговица, Плаво језеро, Дунавски канал, рукавци Дунава и река Дунав нуде бројне могућности, јер се уз дозволу може пецати готово свуда. Серемлејски мртви Дунав, који почиње југозападно од града, и риболовне воде села дуж Дунава такође пружају незаборавно искуство. Дневне, недељне и годишње карте могу се купити за оне са важећим чланством у Удружењу за спортски риболов Баје – Баја, Петефи-сигет, тел: (+36) 79/321-343 – и у рибарским продавницама Баје. Део Дунава у Баји је доступан са моста Тир Иштван. Традиционалне врсте риба Дунава могу се уловити у природном окружењу. ...

Бесплатна плажа Шуговица Коришћење бесплатне плаже Шуговица је потпуно бесплатно, купалиште је отворено од 1. јуна до 31. августа, сваког дана између 10:00 и 18:00 часова. У периоду 2021-2022. Захваљујући развоју из 2018. године, на плажи се налази спољни туш, армиранобетонске степенице двоструке ширине за олакшан приступ води, тераса за сунчање и умиваоник приступачан инвалидима, а за слабовиде су доступне и 4 конвексно-тактилне табле са Брајевим писмом, на којима су приказани визуелни елементи плаже, мапа Шуговице и доступне услуге ради лакше оријентације. Информативне табле пружају информације купачима. Комплексно искуство олакшавају интерактивне дечје игре (мерење рибе и друштвене игре за памћење рибе), сто за текбол и ...

Изаберите из опција испод. Пливање: У одсуству топлотних таласа, доступан је спортски базен на острву Петефи. Не заборавимо: пливање је такмичарски спорт, али је и рекреативна активност. Многи људи га воле и из здравствених разлога. Кајак-кану: Древни људи су прелазили језера и реке разним чамцима и сплавовима. Међутим, данашњи кајак се може повезати са вештинама пловидбе на води Ескима, а кану са канадским Индијанцима. Поред спорта, Баја има дугу традицију планинарења. Туристи би прво требало да се ведром укрцају око острва Петефи, па тек онда изађу на Дунав и његове дивне притоке. Трећа опција: безбедно, али јединствено искуство, веслање низ Ференцов канал. Вожња змајевим чамцем: Ефекат пловидбе змајевим чамцем на изградњу заједнице је добро познат. Заједнички рад је...

Баја Боатинг је створен да вас приближи природи уз помоћ моторних чамаца и чамаца на весла за 10 особа! Основна услуга са туристичким водичем: Вика моторним чамцем - крстарење Шуговицом. Крстарићемо рукавцем Дунава у срцу Баје, заобилазећи острво Петефи, изаћи до видиковца Тир, окренути се и вратити у луку. – Обилазак Дунава: испловимо Шуговицом до ушћа Старог Дунава изнад моста Иштван Тир, тамо се окрећемо, а затим се враћамо у луку. – Обилазак Старог Дунава: ако је водостај одговарајући, „капије“ Старог Дунава отварају се пред нама у дивље романтичној Геменској шуми и можемо се провозати чамцем једном од оближњих притока Дунава. Веслачки чамац: по претходном договору! Препоручује се за узраст од 12 година и више. 5 људи...